Рихард Вагнер: Тристан и Изолда (1. чин)

Пошто је написао други чин Зигфрида, Вагнер је, притиснут финансијским тешкоћама, прекинуо рад на Прстену Нибелунга и посветио се операма за које је мислио да ће му донети успех. То су били Мајстори певачи и Тристан и Изолда који ће, међутим, направити револуцију у музичким конвенцијама западног света. Вагнеров унук, позоришни режисер Виланд Вагнер је назвао Тристана врхунцем и највишом кризом романтичарске музике, која је истовремено отоворила врата атоналности XX века. Ова опера се у историји музике сматра прекретницом у ослобађању хармоније и утире пут за настанак музичког модернизма и развој музичког језика тако различитих композитора као што су Дебиси и Шенберг.

Либрето опере заснован је на средњовековној романси Готфрида фон Штрасбурга, у којој се преплићу познати мотиви забрањене љубави, оданости и части. Изолда, ћерка ирског краља, у пратњи своје служавке Брангене, налази се на броду који је води у Корнвол, где је очекује њен будући муж, остарели краљ Марке. На броду је и витез Тристан, који изазива Изолдину мржњу - недавно, Изолда је спасила витеза који јој се представио као Тантрис. Он је у борби убио њеног вереника Моролда, али је истовремену задобио тешке ране. Изолда је препознала трагове мача свог вереника и већ подигла оружје да га освети када је, дирнута погледом беспомоћног Тристана, ипак одлучила да му помогне. Сада Изолда проклиње Тристана који јој се заклео на вечну захвалност и верност, јер је уместо за себе, дошао да је проси за свог старог стрица Маркеа, краља Корнвола. Она не може да живи у његовој близини а без његове љубави и наређује Брангени да јој донесе отровни напитак којим ће окончати њихове несрећне животе. Али Брангена уместо отрова доноси љубавни напитак, и након испијене чаше, верујући да им је преостало још само неколико тренутака живота, они дају одушка својим дуго скриваним осећањима. Ужаснута, Брангена признаје шта је учинила, а Тристанов штитоноша Курвенал најављује долазак краља.

Уредница Ксенија Стевановић