Глобализација и десуверенизација - Вулетић и Милошевић

У резимеу свог рада „Глобализација и национална држава", Владимир Вулетић примећује да су „чак и академске расправе о судбини националне државе високо поларизоване. С једне стране, хиперглобалисти тврде да је глобализација учинила сувишном националну државу; да је губитак националног суверенитета очигледан, те да је реч о неминовном процесу изазваном економским чиниоцима.

С друге стране, скептици, чак и када признају утицај глобализације на различите аспекте друштвеног живота, истичу да суверенитет националних држава није угрожен.. Тврде да националне државе играју кључну улогу у светском систему и да у крајњој линији њихов утицај јача, па се може рећи да да управо националне државе управљају процесом глобализације."

Божо Милошевић говори о теми „Глобализацијски изазови и организацијски одговори". У резимеу рада под овим насловом, чији је коаутор и Рајко Куљић, истиче се да „многа савремена социолошка истраживања организационих промена указују да глобализација светске економије најчешће значи и глобално распростирање неких организационих облика који су и раније постојали у развијеним друштвима".

Да би организације рада опстале и развијале се, „присиљене су да одговоре на глобализацијске изазове тако што развијају одговарајуће маркетиншке стратегије и дизајн производа, што развијају способности и умећа својих чланова и што развијају таква понашања запослених која им омогућавају да се лакше прилагођавају континуираним променама".