Герет Палмер: Велики брат - експеримент у управљању

Британски теоретичар Герет Палмер, који се бави телевизијом као медијем, а превасходно ријалити програмима, у тексту који можете слушати на Трећем програму, посматра Великог брата као одређену врсту експеримента у управљању. Аутор сматра да је веома важно разматрати овај програм у специфичном контексту надзирања и контроле која је иначе карактеристична за савремено друштво. Велики брат је далеко од документарног филма који приказује реалност, сматра Палмер. Оно што се открива под сталним присуством потпуног надзора није недвосмислено реално, већ пре самоконструисано према захтевима технологије и публике која гледа. Занимљиво је да овај теоретичар подсећа да је оправдање које је дато за америчку верзију Великог брата - „Американцима никада није доста ријалитија" - није могло бити довољно као оправдање у култури у којој појам јавног сервиса још увек има значаја.

Велики брат представљен је британској публици на каналу јавног сервиса и прихваћен је пре свега као психолошки експеримент. Овај reality show покренуо је, наиме, читав низ дебата о правима и одговорностима телевизијских продуцената према учесницима. Посебне расправе вођене су око сексуалности на којој се у овом програму толико инсистирало. Приметно је да ни у једном минуту Великог брата није приказана дискусија о тзв. јавним пословима: нема ни речи о политици. Све се врти око односа и то углавном љубавних. Како се серијал развијао, интересовање за сексуално тело морало је изнова да буде инспирисано кроз сталне физичке изазове. Ипак, када се упореди са холандским, немачким и италијанским верзијама програма, сексуалност у британском издању Великог брата није била толико изражена.

Текст је превела Вишња Минчев.
Уредници циклуса Оливера Нушић и Предраг Шарчевић.