Гаетанo Доницети: "Ана Болена" (2. чин)

Други чин започиње у краљичиним одајама, где дворске даме оплакују њену судбину. Краљ им наређује да се удаље, а Ђована долази да види Ану насамо. Она краљици саветује да призна прељубу и тако избегне смртну казну, што ће омогућити краљу да се разведе и поново ожени - а то је заправо његов циљ. Ана одбија и клетвама обасипа своју наследницу, али тада схвата да је Ђована њена супарница. Она је скрушено моли за опроштај. Ана то и чини, сваљујући кривицу на Енрика а не на своју ривалку.
На почетку следеће сцене, дворјани схватају да је Сметон, у несрећном покушају да спаси краљичин живот, сведочио о њеном браколомству. Енрико је задовољан јер све иде по плану. Али Ана и Перси му се супротстављају. Перси тврди да су се они венчали пре него што се Енрико оженио са Аном - што краљ одбацује. Ђована се, такође, залаже да краљ поштеди Ани живот, али он је неумољив.
У следећој сцени затичемо Персија и Аниног брата Рошфора у затворској ћелији. Краљ је вољан да их остави у животу, али они то не желе ако ће Ана умрети. У својој чувеној сцени лудила, пред погубљење она улази у стање делиријума. Ана замишља прохујале, срећније дане... али стварност је прекида: стража спроводи Персија, Рошфора и Сметона, а звуци топова и славља у даљини објављују краљево и Ђованино венчање. Борећи се са својим бесом, Ана изјављује пред окупљенима да не жели зло грешном пару. Она, на крају опере, пркосно креће на губилиште.

Уредница Ксенија Стевановић