субота, 30.11.2013, 21:10 -> 14:16
Извор: Трећи програм
Музички фестивал у Луцерну 2013
Пратићете концерт Западно-источног Диван оркестра који је, под управом Данијела Баренбојма, наступао 18. августа у Културном и конгресном центру у Луцерну. На програму су била дела Ђузепеа Вердија (увертира за оперу Сицилијанске вечери, прелудијуми за први и трећи чин опере Травијата, увертира за оперу Моћ судбине), Саеда Хадада (Да светлости буде), Чаје Черновин (У граници нашег погледа) и Рихарда Вагнера (прелудијум за оперу Парсифал, прелудијум из опере Мајстори певачи).
Данијел Баренбоим је програм овогодишњег концерта усмерио ка представљању дела Вердија и Вагнера, прикључујући се обележавању 200-годишњице рођења ових композитора, али и остварења савремених аутора Саеда Хадада и Чаје Черновин. Поручивањем нових дела од ових уметника, јорданског композитора и израелске ауторке Баренбоим подстиче размену идеја и комуникацију између народа из којих долазе чланови Западно-источног Диван оркестра. Наиме, 1996. године Данијел Баренбоим и палестински књижевник, теоретичар и професор Едвард Саид формирали су оркестар са жељом да се у њему окупе музичари из Израела, арапских земаља и Шпаније. Њихова намера је била да покажу једну од могућности мирног суживота култура на Блиском истоку. Баренбоим и Саид су назив оркестру дали по Гетеовој збирци лирских поема Западно-источни Диван у којој овај немачки аутор наглашава да "Они који познају себе и друге, препознаће овде Оријент и Окцидент, и више не могу бити раздвојени".
Рођен 1972. године у Јордану, Саед Хадад је докторат из композиције стекао под менторством Џорџа Бенџамина на Краљевском колеџу у Лондону. Овај уметник, који је, пре основних студија композиције на Музичкој академији у Јордану, студирао филозофију на Католичком универзитету Левен, своја дела је засновао на проучавању концепта "Другог" изведеног из филозофије Емануела Левинаса и Жака Дериде. Хадад истиче: "Од када размишљам о себи као о другом - ја сам јордански хришћанин у оквирима арапске културе, али и Јорданац у западној сфери - покушавам да ову идеју и сам осећај 'другог' учитам у музички дискурс мојих дела". Док прва дела из опуса указују на јасне утицаје арапског звучног света, у каснијим Хададовим остварењима овај призвук се може осетити само у траговима, као нешто што је, по његовим речима, ''истовремено присутно и одсутно''.
За наслов композиције Да светлости буде, која је премијерно изведена на концерту, Хадад је инспирацију пронашао у студији Светло као метафора за истину немачког филозофа Ханса Блуменберга. "Да буде светлости" значи покушај да се потисну сва незнања, као и да се настави циљ оркестра који су поставили његови оснивачи Данијел Баренбоим и Едвард Саид. Хададов избор три инструмента као солистичка није одређен само њиховом звучном атрактивношћу, већ и пореклом: из Египата - труба, из Шпаније - тромбон и Израела - вибрафон.
Рођена 1957. године у Хаифи, изралеска композиторка Чаја Черновин, професорка на Харвардском универзитету у Бостону, живела је у Немачкој, Јапану, Америци и Аустрији, где је имала прилике да се сусретне са различитим културама. Када је Данијел Баренбоим позвао композиторку да за овогодишњи фестивал у Луцерну и Западно-источни Диван оркестар напише дело, она је изјавила да је почаствована што ће га заједно изводити арапски и израелски музичари. Композиција У граници нашег погледа написана је као поруџбина оркестра. Поглед, односно гледање представља метафору за нашу перцепцију. Када се ова метафора пренесе у музику, она се може односити на откривање и разоткривање скривених слојева и значења.
Коментари