Велики интерпретатори - Леиф Ове Андснес

Пијаниста Леиф Ове Андснес тумачи Сонату опус 53 у Це-дуру и Сонату опус 54 у Еф-дуру Лудвига ван Бетовена, као и Прве баладу у ге-молу и Треће баладу у Ас-дуру Фредерика Шопена.

Норвешки пијаниста Леиф Ове Андснес рођен је 1970. године. Студије клавира похађао је у класи Јиржија Хлинке на Музичком конзерваторијуму у Бергену, а међународни деби имао је на Единбуршком фестивалу 1989. са Филхармонијом из Осла. У Сједињеним Америчким Државама први пут се представио са Кливлендским оркестром под управом Нема Јервија. Андснес је био лауреат бројних награда, као што су Хиндемитова 1987. године, Награда немачких музичких критичара 1997, те награда Грамофон за 2002. годину. За постигнућа у свету дискографије Андснес је током каријере чак седам пута био номинован за престижну награду Греми, коју је освојио 2011. године.

Поред солистичке каријере, која представља темељ његове пијанистичке праксе, овај уметник често наступа као камерни музичар, а покретач је Фестивала камерне музике у Рисеру. Своју музичку праксу последњих година Андснес проширује увођењем других медија у сарадњи са визуелним уметником Робином Родом, са којим је овај несвакидашњи пројекат први пут представио 2009. године у Линколн центру у Њујорку. Репертоар Леифа Андснеса обухвата дела различитих епоха, али је он превасходно цењен као специјалиста за музику Едварда Грига. Тренутно тежиште Андснесовог репертоара представљају дела Лудвига ван Бетовена.

Дискографску каријеру Андснес је започео 1987. године, када је изашао његов први ел-пи са делима Бетовена, Шопена и Сметане, а наставио је као ексклузивни уметник дискографских кућа Вирџин и И-Ем-Ај за које је до сада начинио импресиван број од преко тридесет албума. На њима се Андснес приказао као пијаниста изузетне музичке културе и техничке дотераности. Ширина његовог музичког даха, кристална чистоћа тона, и тежња ка вокалном уобличавању фраза смештају га у ред најистакнутијих пијаниста његове генерације.

Аутор емисије: Стефан Цветковић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом