Век хармонике – Гај Клусевик

Клусевик је прве часове хармонике похађао већ са 5 година. Почетком 50-их година прошлог века Клусевик се сели у Пенсилванију, код рођака, где похађа часове код најбољег професора хармонике у земљи, Волтера Грабовског. Тада се, поред транскрипција ремек-дела класичне музике, упознаје са оригиналним композицијама за хармонику, али свира и друге жанрове, на пример, полке, валцере, поп музику.

Како хармоника још увек није била призната као класични инструмент у Сједињеним Америчким Државама, дипломирао је теорију музике и композицију почетком 70-их година, када се упознаје и са електронском музиком. Иако је не користи у својим радовима, трогодишње искуство у овом пољу му је, по речима самог аутора, омогућило да уочи важност интонације као примарног елемента музике.

Клусевик је 1971. године почео да пише соло комаде за хармонику у којима се тонови унакрсно губе између клавијатуре и басова. Једино дело из тог периода које је сачувао је Торонто: седмине за једну или више хармоника из 1972. године. Почетком седме деценије 20. века Клусевик се упознаје са европском авангардном литературом за хармонику преко дела Норгарда, Шмита, Елгарда и Нота. Клусевик истиче да је, изучавајући њихову музику, научио о проширеним техникама извођења на хармоници које касније укључује у своје композиције и "извођачки вокабулар".

Када је Клусевик 1984. године први пут чуо комад Рагби Џона Зорна, дело које је у суштини импровизација али под вођством аутора, одлучио је да се опроба у овом пољу. Следеће године је добио позив од Зорна да се прикључи биг бенду Кобра, у којем је усавршио све аспекте слободне импровизације. Током те сарадње, Клусевик је наручио од Џона Зорна комад за соло хармонику. Резултат је било дело Друмски тркач, које је завршено и објављено у јануару 1986. године. Охрабрен резултатима и успехом овог комада, Клусевик почиње сарадњу са бројним ауторима, што је био одличан баланс између његовог композиторског рада и каријере солисте који изводи дела својих колега. Његова извођачка каријера броји преко 50 остварења писаних за хармонику. Наступа на разним фестивалима, као што су Берлин Џез фестивал, Њу мјузик Америка, а наступао је и снимао са уметницима попут Ентонија Брекстона, Фреда Фрита, Кронос квартета, Полине Оливерос, и других.

Прва соло композиција Гаја Клусевика, после сусрета са Џоном Зорном, била је Фатаморгана, написана 1985. године. Дело представља сет варијација на теме које садрже уплив етно музике. Аутор користи фламенко гитару, хармонику, звук балканских бендова и тонске кластере. Иако комад нема сличности са Друмским тркачем, аутор истиче да су структура и епизодна мешавина популарних музичких жанрова директно проистекле из сарадње са Зорновом Кобром.

У емисији ћете слушати нумере са албума Украдене меморије и Играјући на вулкану које је објавила издавчака кућа Цадик Џона Зорна. Играјући на вулкану се фоксуира на музику за плес, којом се Клусевик интензивно бави сарађујући са кореографом Дејвидом Дорманисом.

Аутор емисије: Марија Шекуларац