Грамофонија

У претходној емисији смо већ говорили о овој компанији и њеном историјату те ћемо представљање активности ове етикете употпунити плочом која се издваја из дискографског фонда куће како по одабиру композиција, тако и по особеностима снимка. До 1967. године плоче са соло оргуљском музиком нису биле честе међу Воксовим издањима. Може се претпоставити да разлог томе лежи пре свега у чињеници да су европске куће већ имале уговоре са реномираним извођачима, а објављивање плоче са делима и извођењима која би могла парирати популарности Бахових оргуљских остварења било је ризичан подухват, због тржишта ограниченог на узак круг познавалаца. Међутим, успех који је остварило ово издање са Купреновом и Лебеговом оргуљском музиком, навело је продуценте да у наредном периоду објаве још неколико сродних издања са ретко извођеним делима као што су Шпанска оргуљска музика, Француска оргуљска музика 16. века, Модерна француска оргуљска музика, Оргуљска музика Николе де Грињија и друга.

Иако се не може прецизно установити, чини се да су продуценти овог снимка применили „Швајцеров метод" приликом бележења извођења. Богатство оргуљског тембра и нарочито просторна пројекција звука веома наликују снимцима оргуља који су остварени паром кондензаторских микрофона замењујући уобичајени „фигјур ејт" микрофон, о чему је такође било речи у претходним емисијама. За разлику од плоча са музиком немачких мајстора контрапункта, на овом снимку није акценат на јасноћи сваке деонице и беспрекорној прегледности звучне слике, већ на истицању лепоте боје тона, динамичкој артикулацији и симулацији просторности звука у условима грамофонске репродукције.

На програму су Манастирска миса и Свечана парохијска миса Франсоа Купрена у извођењу Гзавијеа Дараса, те Магнификат Николе Лебега у интерпретацији Андреа Изоара.

Аутор емисије Милан Милојковић