Варшавска јесен 2012

Већи део партитуре ове композиције Павела Шиманског заснован је на натпису који је откривен у једној капели у манастиру у Донголи, некадашњој престоници хришћанског краљевства Макурије, које се од 6. до 15. века развијало у регији око средишњег тока Нила. Овај натпис откривен је 1994. године, а претпоставља се да је начињен за време владавине архепископа Георгиоса, у 12. веку. Натписи на грчком и коптском језику садрже фрагменте јеванђеља, апокрифних текстова, молитви, имена и магичних знакова. У крипти су исписани како би заштитили душу преминулог и помогли јој приликом преласка из овоземаљског у свет вечности.

Текстови које Шимански користи у композицији преузети су из апокрифног написа познатог као Орацио Марије, односно Маријина молитва. Натпис у Донголи, који садржи Маријину молитву њеном сину, на једном месту је прекинут уметањем молитвене формуле, филактериона, који би требало да представља амајлију, средство заштите од зла.

Текстуални предложак, композитор излаже у 16 гласова, мушких и женских, који представљају читав спектар вокалних техника - од унисоног или бордунског певања, преко готово поентилисктичких, атоналних одсека, до великих звучних површина које испуњава шапат или мрмљане на ивици чујности. Овај вокални парт употпуњен је звуковима које производе ударачки инструменти, али које композитор третира на такав начин да формирају дугачке дронове, или звучне висине чији квалитет наликује сонорности клавира.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић