Љубица Марић: Византијски концерт

Започета али никада довршена Музика октоиха, као циклус дела заснованих на осам гласова Осмогласника, репрезентује основне стваралачке интенције Љубице Марић, усмерене ка савременом, оригиналном композиционом одзиву на древне средњовековне музичке и ванмузичке артефакте. Подстицај који је Марићева добила из музичко-литургијске књиге напева српског народног црквеног појања, реализован је кроз модерно звучно писмо у остварењима Музика октоиха број 1, Византијском концерту за клавир и оркестар (насловљеном као Музика октоиха број 2), затим камерној кантати Праг сна и делу Остинато супер тема октоиха, за харфу, клавир и гудачки квинтет или гудачки оркестар. У ова четири дела, настала крајем шесте и почетком седме деценије прошлог века, Љубица Марић је остварила музичке структуре засноване на првих пет гласова Осмогласника.

Друго у низу остварења из циклуса Музика октоиха, троставачни Византијски концерт, издваја се као једно од оних дела која, надрастајући значај унутар опуса ствараоца, стичу статус парадигматских остварења српске музике друге половине двадесетог века. Настављајући исту поетичку нит унутар поменутог циклуса, Љубица Марић је концепцијски поистоветила окретање ка најстаријим слојевима музички националног са интроспективним „понирањем у оно најдубље и праисконско у човеку самом". Три става концерта по мелодијским обрасцима другог, трећег и четвртог гласа, нижу се без прекида и контраста, творећи у полиметријским обрасцима варијантан музички ток.

Аутор емисије: Стефан Цветковић