субота, 09.11.2013, 20:35 -> 14:56
Извор: Трећи програм
Критичка социологија
Рајт Милс: Структура моћи у америчком друштву
У циклусу КРИТИЧКА СОЦИОЛОГИЈА, од 7. до 9. новембра, прочитаћемо студију Рајта Милса „Структура моћи у америчком друштву", у преводу Бојане Аћамовић.
Рајт Милс (1916-1962) критички разматра структуру моћи америчког друштва средином XX века. Он то "средином XX века", заправо, наглашава „јер у свом покушају да схватимо било које друштво ми наилазимо на слике које су извучене из његове прошлости и које нас често збуњују у покушају да се суочимо са његовом садашњом стварношћу. То је један од мањих разлога зашто је историја основа сваке друштвене науке: морамо је проучавати, ако ништа друго, да бисмо се ње ослободили."
Милс, између осталог, упозорава да су импресивна средства моћи доступна сасвим малим групама људи, и подсећа да је „Цезар могао да уради мање са Римом него што је Наполеон могао са Француском; Наполеон мање са Француском него Лењин са Русијом. Али шта је била Цезарова моћ на врхунцу у поређењу са моћи променљивих унутрашњих кругова совјетске Русије и привременим администрацијама Сједињених Држава? Ми почињемо да схватамо - заправо непрекидно нас подсећају - како неколико људи има приступ средствима којима се за неколико дана континенти могу претворити у термонуклеарне отпаде. То што су ресурси моћи у тако огромној мери увећани и тако одлучно централизовани засигурно значи да су моћи сасвим малих група људи, које можемо назвати елитама, сада од буквално нељудског значаја."
С друге стране, многи људи „не обраћају пажњу ни на какву политику. Они нису радикални, нису либерални, нису конзервативни, нису реакционарни." Они су ван тога, каже Милс: „Ако прихватимо грчку дефиницију идиота као човека сасвим посвећеног приватном животу, онда морамо да закључимо да су многи амерички грађани сада идиоти. И не бих био изненађен, мада то не знам, да неки такви идиоти постоје чак и у Немачкој. Ово - а користим ту реч пажљиво - ово духовно стање изгледа ми као кључ за многе савремене невоље политичких интелектуалаца, као и кључ за велики део политичких збуњености у модерном друштву. Интелектуално 'убеђење' и морално 'уверење' нису потребни, ни код владара ни код потчињених, да би владарска моћ истрајала и цветала. Што се тиче улоге идеологија, њихово често одсуство и преовлађивање масовне равнодушности свакако су две главне политичке чињенице о данашњим западним друштвима."
Милс, такође, истиче да је у Сједињеним Државама моћ доношења одлука од националног и интернационалног значаја „тако очигледно смештена у политичким, војним и економским институцијама да се чини да су друге области друштва по страни и да се повремено спремно потчињавају овима. (...) Овај троугао моћи сада представља структурну чињеницу и кључ за свако разумевање данашњих виших кругова у Америци."
(У преводу Бојане Аћамовић, новосадска кућа Mediterran publishing управо је објавила књигу сабраних есеја Рајта Милса Моћ, политика и људи; међу њима је и текст Структура моћи у америчком друштву.)
Уредник циклуса: Ђура Војновић
Коментари