Опере – Ђузепе Верди: Аролдо

У вечерашњој емисији представићемо једну од ређе извођених Вердијевих опера - "Аролда", која је премијерно представљена публици 16. августа 1857. године у Театру Нуово у Риминију. Главне улоге тумаче: Нил Шикоф као Аролдо, Роберто Скандијуци као Бриано, Керол Ванес као Мина, Ентони Мајклс-Мур као Егберто, Џулијан Гевин као Годвино, Серђо Спина као Енрико и Марина Компарато као Елена. Хором и оркестром фестивала Мађо музикале из Фиренце диригује Фабио Луизи. Овај студијски снимак је начињен 1997. године у продукцији дискографске куће Филипс.

Сценска поставка Стифелија у Трсту, 1850. године, била је праћена великим проблемима због цензуре локалних црквених власти, које су, упркос Вердијевом противљењу, тражиле да се завршна сцена радикално промени. Наредне обнове овог дела су такође наилазиле на потешкоће, те је композитор 1854. године одлучио да, заједно са либретистом Франческом Маријом Пјавеом, покуша да спасе оперу стављајући је у нов, мање контроверзан контекст. Две године касније почели су да раде на ревизији, мењајући заплет о протестантском пастору из XIX века у причу о саксонском витезу из XIII века који се враћа из крсташких похода. Као инспирацију за ову оперу послужилли су романи Едварда Булвер-Литона Харолд - последњи саксонски краљ, односно Волтера Скота Вереници и Дама са језера. Верди је искористио ову прилику да направи још један број важних, музичких модификација. На премијери у Риминију, Аролдо је доживео успех, али се није, упркос томе, задржао на репертоару. И поред прилично невероватног сижеа, сама музика је снажна и упечатљива, и показује карактеристике Вердијевог зрелог стила.

Уредница Ксенија Стевановић

Опере – Ђузепе Верди: Аролдо

Програмска шема

Коментари