Електронски студио

Емисију почињемо композицијом Џона Мелбија под називом Две Стивенсове песме за глас и компјутерски генерисану траку из 1975. године. Дело је настало у дигиталној лабораторији универзитета у Илиноису, а финална конверзија компјутерске структуре и запис на траци реализовани су у студију универзитета Принстон. Композиција је инспирисана двема песмама Воласа Стивенса - Разгледница из вулкана и Доминација црног - за које Мелби тврди да пружају нарочите могућности музичке обраде због акустичких особености поетског израза.

Остварење Роланда Перере названо Алтернативни правци, реализовано је у електронском студију Дартмаут колеџа 1971. године. До иницијалне идеје аутор је дошао радећи са плесном групом овог колеџа, а касније је ову замисао довршио као самостално музичко дело. Сви употребљени звукови генерисани су на муг синтетизеру, а процес обликовања целине је заснован на наизменичном репродуковању сигнала са два звучника, чији се наступи смењују брзином која одговара учесталости јављања звука. Том приликом се јављају треперава звучања која настају као последица резонанце. Њихове промене у различитим звучним контекстима налазе се у основи изградње музичког тока.

Дело Рагнара Грипеа под називом Музика дванаест реализовано је у електронском студију у Штокхолму 1975. године. Аутор је настојао да супротстави звукове традиционалних инструмената и њихове синтетизоване еквиваленте тако што је електронски сегмент дела, како сам каже, структурисао линеарно и статично, насупрот „живим" инструментима који садрже брзе и непредвидиве промене. Спајање ових слојева резултирало је секвенцама необичних сазвучја које су репродуковане помоћу шеснаест звучника распређених у простору, у форми коју аутор назива „облик делте".

Остварење Бенгта Емила Јуансона под називом Нестајања за клавир и траку, настало 1974. године, засновано је на дијалогу између пијанисте и стерео траке који се одвија кроз брзо „размењивање" звучног садржаја, мотива који се у једном тренутку јављају у деоници клавира, а у следећем долазе из звучника. Наслов дела се односи управо на ово брзо појављивање и нестајање карактеристичног тонског материјала које током дела изазива навике у слушалачкој перцепцији, али и оне које су карактеристичне за извођаче.

Аутор емисије Милан Милојковић