Филип Рожије: Мотети и миса

Филип Рожије je дошао у Мадрид као дечак 1572. године на позив капелмајстора краља Филипа II, који га је ангажовао да пева у хору. Током наредне деценије, лагано је напредовао у хијерархији дворске музичке капеле, те је 1586. године, након смрти Жоржа д ла Ела, преузео управљање музиком на шпанском двору.

Иако је Рожије био веома плодан аутор, највећи део његовог опуса није сачуван. Наиме, велики број композиција нестао је у пожару који је након земљотреса 1755. године захватио библиотеку Жоаоа IV у Лисабону, где су манускрипти били похрањени. Рукописи духовних дела који су преостали после ове трагедије, али и копије које су касније пронађене чак и у удаљеном Мексику, откривају да је Рожије био велики мајстор фламанског стила који су утемељили Клеменс нон Папа и Никола Гомбер. Његова световна остварења, са друге стране, указују да је овај композитор био и велики иноватор, будући да обилна употреба синкопа у његовим делима најављује радове наредне генерације аутора, попут Матеа Ромера и Габријела Дијаза Бесона, који су највероватније били Рожијеови ученици или поклоници.

Рожије је умро 1596. године, са само 37 година, али о његовом угледу и утицају сведочи стих Лопеа де Веге који је у својој поеми Аполонов ловор написао: „Рожије, част, слава и светлост Фландрије, оставио је овај свет у цвету свог генија, одузимајући нам нашег слатког Орфеја".

У емисији ћете чути мотете Videntes Stellam и Cantantibus organis и мису Ego sum qui sum. Ова миса-пародија компонована је на тему истоименог мотета који је написао један од Рожијеових претходника на двору шпанских Хабсбурга, Никола Гомбер. Рожијеова миса се убраја у један од најлепших примера мисног ординаријума написаних у позном 16. веку.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић