Једнакост и неједнакост, идентитет и разлика (2)

У Платоновом дијалогу Софист изражен је став: „свако јесте је онтолошка ствар која поставља истост и разлику и, кроз обе те врховне родне категорије, то што јесте тако како јесте", наводи Александар Петровић. С друге стране, Хегеловим диференцирањем носилаца идентитета заснована је наука логике, која спекулативни став не чини у толикој мери предметом самосвести, колико предметом саме умности историјског мишљења. А тиме што се светско-историјска умност оспорава, каже Петровић, губе се из вида мега-субјективне структуре друштва и државе које кроз „свима заједнички логос", кроз идентификацију ствари и проблема, пружају разлоге и доказе бивствовања.

„Различитост и умна категорија разликовања су одвајкада повезане са суштином појма идентитета, тако да ни његова субјективна ни његова објективан страна, узете изоловано, нису довољне. Суштина и једног и друог је сходна претпостављена целина која се види у резултату, како је истицао Хегел, те тешко да може да се сведе на сурогат везе догађаја и излагања у неком арбитрарном неокантовском егзистенцијализму, на којем је истрајавао Хајдегер. Појам логоса подразумева слободу, која није супротстављена меродавности нити је произвољно заступана. А таква слобода је још од Платона извирала из појма правде и закона...", сматра Александар Петровић.

Следеће среде, 30. октобра, у наставку циклуса ЈЕДНАКОСТ И НЕЈЕДНАКОСТ, ИДЕНТИТЕТ И РАЗЛИКА емитоваћемо снимке излагања Сретена Петровића Разлика - конститутивни чинилац уметничког дела и Драгана Жуњића Чудо и објашњење: разлика између уметности и филозофије.

Уредница циклуса Тања Мијовић.