Једнакост и неједнакост, идентитет и разлика (1)

На почетку излагања Једнакост, неједнакост и јединство научног сазнања Миланко Говедарица указује на важну филозофску чињеницу да појмови једнакости и неједнакости унутар различитих теоријских оквира имају различита значења: зависно од контекста, једнакост може значити „истост", али и „једност" у смислу нумеричког идентитета, а такође се може тицати и исте карактеристике која је својствена различитим објектима. Пошто исти објекти могу имати неједнака својства у различитим временима, а неједнаки објекти могу имати нека једнака својства, оштро раздвајање једнакости и неједнакости није могуће. Сходно томе, појам „јединства" обухвата како ово преплитање једнакости и неједнакости тако и синтетички идентитет идентитета и неидентитета.

У другом делу излагања биће речи о јединству природних и духовних наука, односно наука чији је предмет оно што је закономерно и увек исто, и наука које се баве оним што је особено и увек другачије. Иако многи научници сматрају да из ове различитости предмета проистичу и несамерљива епистемолошко-методолошка обележја ове две групе сазнања, остаје упитно да ли је оправдано говорити о јединству и једнакости свих облика научног сазнања у погледу саме научности. Говедарица сматра да је одговор потврдaн, а аргументација је усредсређена на појам узрочности, јер је формулисање каузалних објашњења оно што чини једнаким све облике сазнања који нису псеудонаучни.

Уредница циклуса Тања Мијовић.