Политике памћења – Цветан Тодоров и Ричард Сенет

Аутори зборника су настојали да на једном месту обједине и систематски изложе неке од најрелевантнијих текстова из области колективног сећања и памћења. Притом су се при избору и организовању текстова руководили жељом да мапирају цело истраживачко подручје и покрију разне аспекте његове проблематизације. Текстови обухватају различите проблеме и организовани су у четири поглавља - Колективно сећање: друштвени, културни и политички феномен, Сећање као филозофско-етички проблем, Историја, нација и сећање, Идеолошки и политички контекст помаме за сећањем. Свако од ових поглавља приступа проблему колективног сећања и политикама памћења из другачије визуре. Ову поделу, како истичу аутори зборника, "треба схватити само условно, како већина текстова међусобно кореспондира и умрежава се у интердисциплинарни и свеобухватни дијалог о томе зашто су студије сећања и памћења релевантне, како започиње интересовање за њих, која су њихова ограничења и могућности употребе".

У теми недеље Трећег програма, од 21. до 25. октобра, прво можете слушати студију филозофа Цветана Тодорова Употребе памћења (у преводу Сање Милутиновић Бојанић). Тодоров образлаже зашто етички разлози стоје против неупитне дужности да се памти и обавезе да одржавамо колективна сећања на заједничку прошлост.

Текст социолога Ричарда Сенета (у преводу Кристине Ћендић) на програму је 24. и 25. октобра. Сенет између осталог разматра начин на који касни капитализам, као доминантни социјалнополитички контекст, усмерава конструкцију нарација о прошлости, охрабрујући приватизацију и фрагментацију сећања.

Уредница: Оливера Нушић