Грамофонија

Ова плоча јесте редак историјски документ о првим послератним годинама дискографске продукције. Воришекова једина симфонија свакако није била најпознатије дело чешке музике у време објављивања плоче, што ово издање чини ексклузивним, будући да је реч о првом снимку поменутог дела. То се може тумачити као смео потез издавача, имајући у виду да су плоче на 33 обртаја почеле да се производе у САД само три године раније. Може се претпоставити да је издавање плоче са музиком мање познатих домаћих аутора било део ширег дискографског подухвата који је реализован тих година у већини земаља источог блока са циљем да се промовише култура ових народа али и створи релевантан фонд тонских записа израђених у складу са технолошким достигнућима тог времена. Значајно је истаћи да је 1951. године исти снимак објављен и под етикетом Супрафона, који је тада био првенствено извозна компанија, док је на чехословачком тржишту виниле дистрибуирала фирма Чешке лонгплеј плоче.

Моно снимак са ове плоче очувао је свој квалитет пре свега захваљујући карактеристикама пластике. Запис се не разликује превише од снимака западноевропских издавача тог времена, али ипак испољава одређене особености по којима се издваја. Пре свега, боја инструмената је пројектована тако да се што више истакну топле и умерене нијансе, на чијим се основама тек понекад јаве учесталости са крајева фреквенцијског опсега. Тај поступак је у сагласности са одабиром дела и класичарском прегледном оркестрацијом у којој доминира гудачки корпус. Ово инсистирање на средњем регистру, међутим, није пореметило динамичку кривуљу снимка, ослоњену на живописну драматургију Анчерлове интерпретације.  

Аутор емисије Милан Милојковић