Савремена руска поезија

Александар Павлович Радашкјевич, савремени руски песник, есејист, преводилац, рођен 30. априла 1950. у Оренбугру, у официрској породици. Одрастао је у граду Уфа. Седамдесетих година живео је и радио у тадашњем Лењинграду. У СССР-у није објављиван, своје прве песничке радове поверавао је професорки књижевности и преводиоцу Н. Ј. Риковој. Емигрирао је у САД 1978. године. Радио је у библиотеци Универзитета Јејл  (Њу Хејвен), где је сарађивао и са естонским песником и историчаром уметности Алексисом Ранитом. Године 1983. прелази у Париз, где ради у најстаријем руском недељнику Руска мисао.

Почев од краја седамдесетих година, његове песме, рецензије, чланци и преводи нашироко су објављивани у емигрантској периодици, а од 1989, када је Михаил Дудин објавио избор његових песама у часопису Звезда, и у отаџбини. Године 1994. при петербуршкој издавачкој кући „Ликови Русије" основао је књижевно-историјску библиотеку „Бели орао".

Аутор је осам књига поезије, прозе и превода. Члан је Савеза руских писаца и Савеза писаца XXI века. Званични је представник Међународне Федерације писаца који пишу на руском језику у Француској. Учесник је фестивала поезије у Русији, Грузији, Енглеској, Немачкој, Белгији, Индији, Израелу итд. Живи у Паризу.

О поетском свету А. Радашкјевича током низа година писали су Михаил Дудин, Наталија Горбањевска, Бахит Кенжејев, Евгеније Јевтушенко, Аркадиј Иљин, Галина Погожева, Нина Зардалишвили, Валдемар Вебер, Равиљ Бухараев, Лидија Григојева, Данила Давидов и др. Песме су му превођене на енглески и српски језик.

Песничке књиге: Гоблен (Њујорк, 1986), Оно доба (Санкт Петербург, 1997), Последњи снег Сакт Петербург - Париз 2003), Ветар созерцања (Санкт Петербург, 2008), Земаљски празници (Москва, 2013). Поетска проза: Лисац, или Inferno (Санкт Петербург, 2009). Књиге које је превео с енглеског: Џејмс Хабел, Љубавна писма Земљи (1983), Џејмс Болдуин, Ђованијева соба (2006).

Стихове чита Александар Божовић. Уредник циклуса: Радмила Глигић.