Јохан Лудвиг Кребс и музика Бахових ученика

Кребс је био Бахов ученик у Школи Светог Томе у Лајпцигу, почев од 1726, када је имао 13 година. Како није успео да нађе одговарајуће намештење на истеку студија, Кребс је остао у Лајпцигу све до 1737, похађајући наставу из филозофије и права и радећи као Бахов помоћник у музичким догађајима у цркви Светог Томе. Већина дела које је Кребс публиковао за живота била је намењена чембалу и камерним ансамблима. Идиом који је Кребс неговао у камерној музици сведочи о прожимању позног барока Јохана Себастијајна Баха са новим, галантним стилом. Иако је Кребс пратио нове тенденције, он није био спреман да се у потпуности одрекне контрапунктске технике зарад галантне једноставности.

У ретке ученике Јохана Себастијана Баха који су највећи део своје каријере изградили ван немачких земаља, убраја се Карл Фридрих Абел. Рођен у Кетену 1723. године, Абел се, према сведочанству енглеског историчара музике Чарлса Бернија, након смрти свога оца 1737. године упутио у Лајпциг како би узимао часове код Баха. Сарадњу са Јоханом Себастијаном Бахом и његовим најстаријим сином, Вилхелмом Фридеманом, Абел је наставио и као инструменталиста на двору у Дрездену, где је остао све до 1758. године, када је, у јеку рата са Прусијом, пребегао у Енглеску. У Лондону је Абел провео остатак свог живота, прославивши се као композитор инструменталне музике и приређивач јавних концерата, у чему је, пак, сарађивао са Баховим најмлађим сином, „Лондонских Бахом", Јоханом Кристијаном. Утицај немачког позног барока је најприметнији у Абеловим композицијама за бас виолу, односно виолу да гамба, инструмент који је почео да учи још у раној младости са својим оцем. Дела за виолу да гамба соло, односно без пратње басо континуа, вероватно су настала око 1760. године, непосредно након композиторовог доласка у енглеску престоницу, и сачувана су у рукописима који се чувају у британској Националној библиотеци.

Аутор циклуса Срђан Атанасовски