Владимир Сорокин: Мећава

Владимир Георгијевич Сорокин данас је међу најугледнијим руским романсијерима у свету, а афирмисан је, такође, и као приповедач, драматург и сценариста. Рођен 1955. године у градићу Биково надомак Москве, Сорокин је по завршетку студија одложио инжењерску диплому и бавио се графиком, сликарством и концептуалном уметношћу. Од средине осамдесетих повремено је објављивао приче у европским часописима, а након експеримената са краћим формама, посветио се писању романа; после првенца под називом Ред, уследили су, између осталих, романи  Норма (1994), Тридесета Маринина љубав (1995), Плаво сало (1999), Пир (2000), Лед (2002), Броов пут (2004), Дан опричника (2006) и Шећерни Кремљ (2008).  Лауреат је награда „Народни Букер", „Андреј Бели" и „Либерти".

Пре Мећаве, на српски језик преведени су Дан опричника и Шећерни Кремљ. Дистопијска прича о Русији у 2028. години, Дан опричника, донела је сатиричну визију друштва са новим Царем Кремља, "Великим руским зидом" и хумором потеклим од руско-кинеских језичких каламбура. Сличног духа је и Шећерни Кремљ, пародија савремене руске (политичке) стварности. Познат као "писац који о страшном говори на смешан начин", у роману Мећава Сорокин приповеда о трагичном и, за судбину народа којем припада, дубоко метафоричном путовању двојице људи кроз беспућа руске зиме. Лекар Гарин и његов возач Кашљуцко кренуће усред мећаве на пут према селу Долго да би спречили помор оболелог становништва, али ће њихове племените намере имати кошмарни епилог; тако ће се и овај кратки роман, започет у маниру најбоље руске реалистичке прозе, преобразити на свом врхунцу у дело алузивног хорора.  

Роман Мећава појавиће се ускоро у издању куће Геопоетика. Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Одломке чита Александар Божовић.