Јохан Лудвиг Кребс и музика Бахових ученика

Бах је педагошку делатност обављао у склопу својих активности црквеног капелмајстора, најпре у својим двадесетим годинама, када је радио у Милхаузену, те у последњој етапи своје каријере, када је био кантор у Лајпцигу. Између Баха и већине његових ученика, као и синова, постојао је генерацијски јаз и стилски дисконтинуитет, услед снажног продора галантног и осећајног стила средином XVIII века. Од свих ученика, Бах је, чини се, временски најдуже радио са свoјим најстаријим сином, Вилхелмом Фридеманом Бахом, рођеним 1710. године.

У Баховој рукописној заоставштини сачувано је више музичких свезака са комадима намењеним усавршавању Вилхелма Фридемана Баха, насталим у периоду од 1720. до 1725. Често се сматра да је идиом Вилхелма Фридемана Баха најсличнији оном великог мајстора, у поређењу са његовом млађом браћом, па и са већином других ученика. Ипак, снажан печат осећајног, односно Empfindsamer стила, те склоност ка успоравању хармонског ритма и прочишћавању фактуре, која је посебно очигледна у сонатама за чембало, сведоче о удаљавању Вилхелма Фридемана Баха од композиционих поступака његовог оца.

Рођен у октобру 1713. године у Бутелштету поред Вајмара, Кребс је прве музичке лекције добио од свог оца, Јохана Тобијаса, који је такође био Бахов ученик. Са тринаест година Кребс је уписао Школу Светог Томе у Лајпцигу, где је учитељ музике био лајпцишки кантор, Јохан Себастијан Бах. На крају школовања, Бах је написао препоруку у којој је посебно похвалио Кребсово умеће као извођача на клавијатурним инструментима, лаути и виолини, али и умешност као композитора.

У Кребсовом опусу посебно се издвајају композиције за оргуље које су настале док је био ангажован као оргуљаш на војводском двору у Алтенбургу. Надасве су занимљиве обраде корала за оргуље и облигатни дувачки инструмент у којима је успешно ускладио богату регистрацију немачких оргуља са бојама појединих дувачких инструмената - они су, захваљајући врсним инструменталистима, такође ангажованим на двору, завредели виртоузни третман.

Аутор емисије Срђан Атанасовски