Историјски снимци - Сећање на Јована Јовичића

Поред тога што је био интерпретатор светског угледа, Јован Јовичић се посебно истакао као утемељивач гитарске педагогије у Југославији. Богата биографија овог уметника и научника обухвата дугу и плодну гитарску каријеру, у области стваралаштва, извођача и музичке педагогије, као и научно-истраживачку делатност у акустици. Класичну гитару је најпре учио самостално, а као концертни извођач афирмисао се 1948. године, када је наступио на програмима Радио Дубровника и Радио Београда. То су биле прве југословенске продукције у којима је гитара представљења као солистички инструмент, те је Јовичић конципирао репертоар обухватајући шири гитарски канон - од ренесансних и барокних композиција до савремених аутора. Победа на Светском гитаристичком такмичењу у Москви 1957. године, омогућила му је четворогодишње студије на Киђана Академији у Сијени код Андреса Сеговије, утемељивача модерне гитарске школе. Тиме је обележен почетак Јовичићевих великих концертних успеха и турнеја, током којих је наступао широм Европе, Совјетског Савеза, Блиског истока и Латинске Америке. Поред настојања да успостави извођачки и педагошки систем класичне гитаре у Југославији, Јовичић је истовремено компоновао за овај инструмент, стварајући низ композиција инспирисаних традиционалним темама, као и музику за радио и ТВ драме, позориште и филм. Упоредо са музичком, текла је Јовичићева универзитетска и научна каријера, када је докторирао физику на Електро-техничком факултету у Београду 1964. године, где је као професор и научни сарадник остварио релевантна достигнућа у области акустичких истраживања. Током 50. година професионалне музичке каријере, Јовичић је остварио више од 2000 концерата, снимио бројна музичка издања, те написао око две стотине композиција за гитару, значајно тиме обогаћујући савремену концертну и педагошку литературу за овај инструмент.

Ауторка емисије Марија Шорак