Дон ДеЛило: Анђео Есмералда

Дон ДеЛило вероватно је, уз Пола Остера, највећи живи амерички писац. У збирци Анђео Есмералда ДеЛило је окупио своје приче које је објављивао од 1979. године, а Трећи програм доноси четири припoветке, Стварање, Хумани Тренуци у Трећем светском рату, Анђео Есмералда и Тркач.

ДеЛилове приповетке, писане у периоду од тридесетак година, важне су на неколико равни. На првој и најважнијој то је свакако уживање у приповедачком ДеЛиловом мајсторству. Писане неужурбано и готово без икаквих украса, ове приче нас увлаче у светове које сви ми живимо, у светове које делимо са другима и које, најзад, и сами производимо, а да нам многи детаљи остају скривени и, дословно, непознати све док их ДеЛилов језик није изнео на светло дана. Но, чак и када препознамо те датаље, када се подсмехнемо себи што нисмо били у стању да уочимо нешто што нам је било тако близу, оставља нам ДеЛило уски пролаз, као неку врсту тајних степеница, којим можемо да се провучемо и већ у наредном кораку откријемо светове иза тих светова, као у некаквој игри огледала у којој се понор отвара на самој површини стакла.

Други важан моменат јесте што нам ове приче дају јасан пресек ДеЛилових приповедачких поступака, те промена које су се у његовом приповедању догађале током година. Његов је стил увек препознатљив, то је увек та атмосфера обојена измаглицом (као да свет посматрамо кроз не сасвим чист прозор, па нам се привид и стварност, с времена на време, претапају и мешају), али се увећава сложеност прича и мотива, ликови постају вишедимензионални, а радња компликованија.

Најзад, ове су приче посластица и за добре познаваоце читавог ДеЛиловог дела, јер ћемо у њима препознати многе мотиве које је он развијао у својим великим романима.
Пословично маестрално приповетке је превео Зоран Пауновић.

Уредник циклуса је Иван Миленковић.