Историјски снимци

Будимпештански гудачки квартет је био активан у периоду од 1917. до 1967. године, а основали су га чланови оркестра опере у Будимпешти: Емил Хаузер на првој и Алфред Индиг на другој виолини, Иштван Иполи на виоли и Холанђанин Хари Сон на виолончелу. У питању је један од међународно најуспешнијих ансамбала те врсте који је током пола века популаризовао камерна остварења у распону од Моцарта, па до савременика Бартока и Кодаја. Већ почетком 20-их година прошлог века квартет је кренуо на европску турнеју, током које су публика и критика једногласно хвалили њихово изванредно групно музицирање, да би потом уследио период њиховог великог успеха, упркос бројним изменама чланова. Јозеф Ројзман, који се придружио као друга виолина 1927, постаје вођа квартета неколико година касније замењујући Емила Хаузера. Харија Сона је заменио виолончелиста Миша Шнајдер, а Иполија је 1936. наследио виолиста Борис Кројт. Најчешће измене су биле на месту другог виолинисте, где су између осталих свирали Едгар Ортенберг и Александар Саша Шнајдер.

Друга генерација Будимпештанског квартета била је технички импресивнија, продорнија и виртуознија, са чешћом и савременијом употребом вибрата. Под Ројзмановим вођством ансамбл је наступао и студијски снимао у Америци, а од 1938. те у наредне 24 године, постаће квартет при Конгресној библиотеци у Вашингтону. Најзначајније снимке квартет је објавио за издавачку кућу Columbia Masterworks почетком 50-их година прошлог века. Будимпештански квартет је несумњиво најпознатији по извођењу Бетовенових гудачких квартета, које су изводили на годишњем нивоу и снимили више пута, а неке од тих интерпретација оцењене су као најбоље у историји. Средином двадесетог века, када је оркестар био доминантна институција класичне музике, Будимпештански квартет је успео да упостави нове извођачке стандарде и оствари изузетан утицај на камерно музицирање многих генерација.

Ауторка емисије Марија Шорак