Крешимир Барановић: симфонијско-вокална поема "Пан"

Барановићево остварење Пан, премијерно је изведено 10. марта 1958. године, када је Хором и Симфонијским оркестром Радио Београда дириговао сам композитор, а ви га можете слушати у интерпретацији истог хора и оркестра, под управом Боривоја Симића. Солисти су сопран Ирина Хајдаровић и баритон Душан Јанковић.

Ово дело за рецитаторе, солисте, мешовити хор и оркестар, заправо је слободније конципирана кантата. Компонујући на стихове истоимене поеме Мирослава Крлеже, Барановић је своје дело изградио у четири међусобно повезана става. Први чини широка, ал фреско слика богате, сунцем окупане јесени. Основни елемент овог става - и читаве композиције - представља мотив Панове фруле, који се током дела варира на безброј начина. Други део кантате започиње скандирањем хора Кирие елеисон и прелази у очајничко јецање покајничке процесије која се пење ка цркви. Трећи став отвара мотив Панове фруле: Пан љуби сунчев зрак који се пробио у мрачну цркву, затим у лирској епизоди призива своју вољену Ариное - оличење устрептале људске душе. Он се бори против ‘претњи хора', те у врхунцу екстазе кличе: Не пјева ли вани јесен? Не играју ли боје? Не смије ли се небо?

Преокрет је остварен и живот односи победу. У четвртом делу поеме, хор - прихватајући Панов позив - одушевљено пева о радости и сунцу, заподенувши темпераментно коло. Музика напушта импресионистички колорит - који је до тада преовладавао - и поприма призвук нашег фолклора. Потом распојасано весеље полако замире и поново се враћа слика јесењег пејзажа, којом је поема и започела.

Уредница емисије: Светлана Матовић

Крешимир Барановић: симфонијско-вокална поема "Пан"

Програмска шема

Коментари