Страх од странца – Филозофскa школa Felix Romuliana

Странац је категорија која је одвајкада узбуђивала духове како у књижевности, тако и у филозофији. Још је грчка филозофија проблематизовала тај појам и у политичкој сфери - проблем варвара као непожељних странаца, рецимо - и у филозофској: један од најславнијих Платонових дијалога носи управо тај назив, Странац. Модерно доба донело је неке помаке у односу према странцу, пре свега у политичко-правној сфери, док на филозофској равни модерно доба странца открива у властитости. Те две сфере се у савременим приликама често сплићу до непрепознатљивости. Страх од странца, ипак, остаје она константа која се може пратити од старих времена, до данас.

Предавачи на Felix Romuliani, традиционалном филозофском скупу, пришли су овој теми из неколико перспектива, при чему су, очекивано, предњачиле филозофска и филозофско-политичка перспектива (премда је питање "на који се начин ова два приступа разликују", сасвим легитимно). Драган Проле, рецимо, у уводном излагању прави разлику између странца и непријатеља, сматрајући да је непријатељ, заправо, патологизовани странац. Политика би, у тој перспективи, била управо оно што ради на патологизацији другости. Јован Бабић говори о границама гостопримства, док Драго Ђурић инспирацију за говор о страности и страном проналази код Ксенофона. Станко Благојевић нас, пак, увлачи у дијалектику страног и властитог. Иван Миленковић у питање доводи вредност аутохтоности као оно што сваку страност одбацује као другоразредну, Предраг Шарчевић разматра проблем избеглиштва, Александар Лукић бави се односом слободе и страности, док Миленко Бодин сматра да је управо национална култура најбољи лек против страха од странца.

Циклус уређује Иван Миленковић