Филозофска оставштина

Ксенија Атанасијевић: Југословенски мислиоци - Б. Кнежевић

У циклусу ФИЛОЗОФСКА ОСТАВШТИНА, који емитујемо четвртком, читамо текстове из књиге Ксеније Атанасијевић „Југословенски мислиоци", коју је 1938. године на француском језику објавило Министарство иностраних послова Краљевине Југославије. Спис је сада први пут на српски језик превео Слободан Дамњановић. У завршној емисији циклуса, 12. септембра, слушаћете други део огледа Ксеније Атанасијевић о Божидару Кнежевићу (1862 - 1905).

Кнежевић је, како ауторка истиче, "један... од ретких југословенских мислилаца који је засновао сасвим оригиналан метафизички и етички систем". Он је "поставио принципе који, према његовом мишљењу, управљају развојем света и истовремено је настојао да расветли суштину човека и тајну његове судбине". Стога, Кнежевићево дело представља "изузетан догађај који у југословенској култури има непроцењив значај".

С друге стране, живот Кнежевићев био је "далеко од тога да буде срећан и лак; међутим, горда чврстина којом је прихватао животне тегобе, створила је од њега једну истински херојску фигуру. Овај усамљеник био је принуђен да упозна све врсте невоља: зла коб, трагично наслеђе младости о коме никад није причао, материјална оскудица, неразумевање околине у којој је живео. Његов живот био је илустрација једне његове мисли: у малим друштвима и међу малим народима медиокритети се уздижу више него што је дозвољено и уништавају оне који су паметнији од њих."

"Велико Кнежевићево дело Принципи историје", подсећа Атанасијевићева, " састоји се из два тома; први Ред у историји ,појавио се 1898 године, а други Пропорција у историји, објављен је 1901. године. Ово дело међу Југословенима представља први и јединствен покушај изградње једне филозофије историје. У њему је аутор изложио велики број својих филозофских погеда на свет, човека и људску историју. Ова гледишта заснована су на потпуној и детаљној, мада понекад и врло апстрактној аргументацији. Мисли Божидара Кнежевића врло су популарне; у њима он у сажетој форми излаже запажања и мисли из свог главног дела; међутим, у њима се такође налазе и размишљања аутобиографског карактера. Ова невелика књига мисли открива трагове једног дубоког религиозног става мислиоца али такође и његове космолошке и онтолошке концепције. Она исто тако открива и мало познату личност овог мислиоца. Зато није нимало чудно што је ова књига поштована и читана онако како је мало књига поштовано и читано. Осим ових важних дела, Кнежевић је написао и неколико историјских студија."

(Оглед о Божидару Кнежевићу емитујемо у скраћеној верзији.)

Уредник циклуса: Ђура Војновић