Из рукописа

Алис Манро: Голи живот

Од уторка 10. септембра, у циклусу ИЗ РУКОПИСА, можете слушати приповетке канадске списатељице Алис Манро. Са енглеског превео Предраг Шапоња. Чита Александар Божовић.

Алис Манро (1931) спада у водеће канадске приповедаче, а по оценама критике и једна је од најзначајнијих савремених књижевница. Објавила је десет збирки приповедака, као и роман Животи девојака и жена. Збирке приповедака су јој три пута добијале награду Гавернор - најпрестижније књижевно признање у Канади. Године 2009. за животно дело је одликована Међународном Букеровом наградом. Њено дело се већ годинама налази у најужој конкуренцији за Нобелову награду за књижевност.

Једно од најупадљивијих својстава њених прича јесте њихова лоцираност у малим местима југозападног Онтарија. Слично као у делима Вилијема Фокнера и Фленерија О'Конора, јунаци долазе у сукоб са ускогрудим схватањима средине и супротстављају се дубоко укорењеним традицијама. Та конфронтација, међутим, у овим причама најчешће остаје невидљива, затомљена у свести главних јунакиња (жена у преломним годинама живота, различитог порекла и образовања), док приповедачку тензију генерише однос између привидно непомућеног тока стварности и стремљења ликова из прича. Оваква приповедачка стратегија, у којој је заплет споредан и "ништа се не дешава", навела је књижевницу и критичарку Синтију Озик да Алис Манро назове "канадским Чеховом". Као и код руског приповедача, конструкција приче почива на тренутку епифаније, наглог просветљења, на детаљу који све разоткрива.

Циклус је уредила Радмила Глигић.

Из рукописа

Алис Манро: Голи живот

Програмска шема

Коментари