Музика за чембало

Рођен у породици музичара 1601. године, Шамбонијер је постао дворски чембалиста и композитор, и уживао статус једног од најцењенијих музичара у Европи.

Подаци о његовом детињству и образовању су ретки, али се претпоставља да га је подучавао отац, који је такође био композитор и дворски музичар. Захваљујући очевом положају, Жак Шампион де Шамбонијер је још као адолесцент почео да учествује у музичком животу двора, а током тридесетих година 17. века, постао је и први чембалиста дворске капеле, и успешан плесач. Поред обавеза на двору, Шамбонијер је организовао и прве јавне концерте, а своје приходе је увећавао дајући часове чембала бројним талентованим ђацима, утемељујући тако француску чембалистичку школу. Међу његовим ученицима били су Јохан Јакоб Фробергер, Жан-Анри Данглбер, као и браћа Купрен, чију је каријеру помагао од самих почетака те у великој мери допринео њиховом успеху у Паризу.

Иако је Шамбонијер дуго уживао велики углед на двору, чак је и наступао са младим Лујем XIV у балету инспирисаним Венчањем Пелеја и Тетиде, сплетке у центру моћи, у Француској, довеле су до тога да изгуби позицију првог чембалисте. Наиме, према Шамбонијеровим речима, „ниска и зла клика" се удружила против њега - постојала је намера да се на место првог чембалисте доведе Луј Купрен, али овај план није успео јер је Купрен одбио да преузме позицију свој блиског пријатеља и некадашњег заштитника. Претпоставља се да је значајну улогу у Шамбонијеровом паду у немилост имао Жан-Батиста Лили који је тврдио да овај чембалиста не зна да изведе басо-континуо пратњу. Не желећи да постане тек један од инструменталиста у Лилијевој оркестарској машинерији, Шамбонијер се пензионисао и после неколико година тешког живота, преминуо, остављајући за собом само четири инструмента - два чембала, спинет и регал.

Мало се зна о француској чембалистичкој школи пре Шамбонијера, али данас сачувани део његовог богатог опуса, који обухвата 150 композиција, пружа материјал за истраживање овог периода у историји музике. Шездесет композиција аутор је сам објавио у двотомној збирци Комада за чембало, док су остала дела сачувана у рукописима и откривена тек средином XX века.

Из ових радова се може закључити да је Шамбонијеров стил формиран под утицајем ранијих композиција за инструменте са диркама, али и радова француских лаутиста од који је преузео какартеристичан „стил бризе". Највећи део опуса овог аутора чине стандарни плесови тог доба - алеманде, куранте, сарабанде и жиге, али и мање заступљене форме као што су павана и чакона.

Шамбонијера су ценили због његових дивних мелодија и лепоте ритма. Његов осећај за мелодијску линију, али и вешт и богат контрапунтски рад који се крио иза ових, наизглед слободних, тренутком инспирисаних мелодија, чини најупечатљивију карактеристику музичког језика Жака Шампиона де Шамбонијера.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић