Лоренс Бекер: Радна теорија стицања својине

Лоренс Бекер (рођен 1939. године) је амерички филозоф који се углавном бави етиком, филозофијом политике и права, као и метаетиком, а најзначајније књиге су му Property Rights: Philosophic Foundations (1979), Reciprocity (1986), A New Stoicism (објављена у три издања 1998, 1999. и 2012) и Habilitation, Health, and Agency: a Framework for Basic Justice (2012).

У тексту Радна теорија стицања својине Бекер разматра неколико различитих концепција изворне идеје да рад појединцу пружа право на својину. Ова идеја је први пут изложена у другој од Две расправе о влади Џона Лока, а линија аргументације се креће од својине над властитом личношћу и телом, преко рада као онога што припада појединцу који ради, до својине над производима којима је радом придата вредност. Иако сам Лок у завршном параграфу наводи следеће ограничење: „ово важи тако где другима остаје довољно и исто толико ваљано... и где неко присваја онолико колико може да употреби", ово учење је изазвало бројне полемике, те ће у тексту посебно бити речи о коментарима и контрааргументима Пјера Жозефа Прудона и Џона Стјуарта Мила.

Бекер сматра да суштина спора лежи у два одвојена разлога за замисао да је рад оно што појединцу пружа право на поседовање одређене ствари: први је у томе што је ова врста права изведена из основнијег права на својину појединца над сопственим телом и радом, а други је у претпостављеној неопходности оваквог права као накнаде за труд и напор.

Текст Радна теорија стицања својине"је први пут представљен на симпозијуму Америчке филозофске асоцијaције 1976. године, а проширена верзија је штампана у књизи Лоренса Бекера Property Rights: Philosophic Foundations објављеној у издању лондонског Routledge-а 1979. године.

Превод с енглеског Ана Петковић.

Уредница Тања Мијовић.