Историјски снимци

Уметнички кредибилитет ове британске виолончелисткиње данас се може сагледати захваљујући многим дискографским издањима забележеним током њене кратке и несумњиво блиставе каријере која је, прекинута тешком болешћу, трајала свега једну деценију. У том периоду, интерпретације Жаклин ди Пре успоставиле су норму за виолончелисте многих генерација, где су пасионираност и жива музичка интуитивност заузимали централно место. Ди Преова је од раног детињства похађала часове виолончела, да би од десете године почела да учи код славног Вилијама Плита, на Лондонској Гилдхол школи за музику и драму. Тада је Жаклин ди Пре освојила готово све престижне награде, што јој је омогућило студије са најутицајнијим извођачима тог времена - Казалсом, Тортелијеом и Ростроповичем - који је изјавио да је она једини виолончелиста млађе генерације који поседује способности да превазиђе и његова сопствена музичка постигнућа. Ди Пре је солистички деби имала у 17. години, изводећи Концерт за виолончело Едварда Елгара са Симфонијским оркестром Би-Би-Сија под управом Рудолфа Шварца. Када је наредне године исто дело свирала на Промс фестивалу, извођење је доживело велику популарност, па је позвана да Елгаров концерт свира три године за редом, као и да редовно наступа током наредних шест година. Интерпретација Елгаровог концерта за виолончело донеће јој међународно признање, а снимак из 1965. године који је са Лондоским симфонијским оркестром и Џоном Барбиролијем објавила за кућу EMI, постаће извођачки стандард. Жаклин ди Пре је наступала у многим познатим концертним дворанама, а сарађивала је са диригентима као што су Сарџент, Болт, Мехта и Бернстајн. Хваљени су и њени камерни наступи, међу којима се посебно истиче извођење Шубертовог Квинтета Пастрмка са Јицаком Перлманом, Зубином Мехтом и Пинхасом Цукерманом, те са њеним животним партнером и сарадником Данијелом Баренбојмом.

Слушаћете Концерт за виолончело и оркестар у е-молу опус 85 Едварда Елгара, који је Жаклин ди Пре извела у пратњи Лондонског симфонијског оркестра под управом Џона Барбиролија, као и комад за виолончело и оркестар Тихе шуме опус 68 Антоњина Дворжака, када је ову солисткињу пратио Чикашки симфонијски оркестар, којим је дириговао Данијел Баренбојм.

Ауторка емисије Марија Шорак