Мајстори барока

Ораторијум "Живот у смрти" Антонија Драгија

Италијанско-аустријски композитор Антонио Драги рођен је у Риминију 1635. године, а умро у Бечу 1700. где је радио у дворској служби. Сматра се да је тај континуирани ангажман на месту дворског композитора допринео развоју његовог стабилног музичког израза.

Његова каријера на двору није започела композиторским подухватима. Када је стигао у Беч 1658. на двору није било потребе за још једним композитором, али је зато недостајало песника те су литерарни текстови увожени из Венеције. Тако је Антонио Драги постепено напредовао од „продуцента и версификатора", преко директора опере, до капелмајстора. Овакав пут испоставио се финансијски уноснијим будући да је Фукс као композитор примао плату од 60 форинти, а Драги као капелмајстор чак 2000 форинти.

Прави стваралачки успех Драги је постигао кроз сарадњу са либретистом Николом Минатом, са којим је 1688. године и реализовао дело Живот у смрти које припада жанру духовне музике „сеполкро", врсти ораторијума који се изводио на Велики петак са скромним сценографским решењима.

У саставу инструмената убрајају се три виоле и три виоле да гамба које се користе на симболичан начин: виола да гамба се повезује са Хуманошћу и Надом, а виола са Смрћу, Божанском љубави, Анђелом, Адамом и Евом. Ликови су углавном алегоријски и искоришћени су за причу о човековом посртању, а потом искупљењу кроз Исуса Христа.

Лица и извођачи су:

Хуманост - Родриго Дел Поцо, тенор

Нада - Роберта Инверници, сопран

Смрт - Кристина Презути, сопран

Анђео - Елена Чеки Феди, сопран

Ева - Олга Гурковска, алт

Божанска љубав - Фулвио Бетини, баритон

Грех и Адам - Антонио Абете, бас

Суделује Барокни ансамбл из Лиможа под управом Кристофа Куана.

Уредница Сања Куњадић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом