Томас Нејгел: Лична права и јавни простор

Као повод за писање текста Лична права и јавни простор Томас Нејгел наводи једну међународну научну конференцију посвећену индивидуалним правима. Пратећи излагања и дискусије учесника, Нејгел примећује: „Американци су углавном били заинтересовани за теме као што су слобода изражавања за расисте, приступ порнографији, помоћ мањинама, ограничење права на абортус и слично. Пошто смо неко време слушали задивљујуће суптилну расправу о овим питањима, неки од учесника су почели да гунђају. Они су истакли да у земљама из којих долазе нема слободних избора и штампе, да нема заштите од хапшења или погубљења без суђења, да слободу вероисповести угрожавају радикални религијски покрети и тако даље. Зашто ми нисмо говорили о тим стварима пре него о овим смешним детаљима, који се њих нису тицали?".

Иако признаје да филозофско занимање за људска права није строго пропорционално њиховом значају у свакодневном животу, аутор инсистира на томе да и један и други тип питања припадају истом теоријском оквиру и да треба да буду опсежно разматрана. Нејгел наводи бројне аргументе у прилог тези да фине дистинкције у дефиницијама и демаркацији индивидуалних права нису само луксуз који себи могу да приуште развијена либерално-демократска друштва. Напротив, уплитање у личне изборе појединца или ограничавње његове индивидуалне слободе увек може водити неком облику дискриминације или, у крајњој линији, нарушавању неког од основних људских права.

Текст Томаса Нејгела Лична права и јавни простор"први пут је објављен 1995. године у 24. броју часописа Philosophy and Public Affairs чији је издавач Prinston University Press.

Превод с енглеског Ана Петковић.

Уредница циклуса Тања Мијовић.