Александар Бородин: Кнез Игор

Кнез Игор је монументална, епска опера која спада у ред најомиљенијих и најпознатијих остварења руског репертоара. Базирана је на епу Сло́во о полку́ И́гореве - Слово о Игоровом походу из 12. века, у којем се описује поход руског кнеза Игора Свјатославича против надирућих Половецких племена Куманског народа. Због своје таштине, Игор није хтео да прихвати помоћ других руских кнежева, те је поражен.

Бородин је 18 година радио на овој опери, коју је оставио недовршеном. После композиторове смрти, 1887. године, оперу су завршили и ревидирали Александар Глазунов и Николај Римски-Корсаков. Премијера је уприличена у новембру 1890. године у театру Мариински у Санкт Петербургу и доживела је велики успех.

Прво извођење у Баљшој театру је било 1989. године, а већ следеће Кнез Игор је започео пробој и на интернационалну сцену са поставкама у Прагу, Паризу, Њујорку и Милану. Само у Баљшој театру ово дело је имало седам различитих сценских поставки и изведено је преко 1000 пута, али у протеклих 11 година Кнез Игор није био на репертоару великог московског позоришта. Због тога је, за ову нову поставку, позван један од великана руског позоришта, оснивач Театра на Таганки - Јури Љубимов, да дâ своје режијско и ауторско виђење класика руске опере. Љубимов је оригиналну четворочину структуру дела свео на два чина и укупно пет сцена, изменивши драматуршки распоред призора.

Сада први чин има 2 сцене и у њему су спојени делови Пролога и трећег чина оригиналне верзије опере. Кнез Игор се спрема на ратни поход против номадских Половеца и њиховог кана Кончака, када се дешава помрачење сунца. Сви то тумаче као лош знак. У другој сцени, налазимо се у половецком логору где група девојака покушава да плесом и песмом орасположи лепу Кончаковну, ћерку кана Кончака. Али, њене мисли су усмерене према заробљеном младићу - Кнежевићу Владимиру. Кнез Игор за то време не може да спава. Он се тешко мири са поразом и тиме да је сада ратни заробљеник. Они мисли о судбини Русије и својој жени Јарославни. Кан Кончак третира Игора са поштовањем и као себи равног. Он му нуди слободу уз споразум о вечитом примирју. Али, Игор одбија Кончакову понуду.

Уредница Ксенија Стевановић