Хроника Трећег програма

Током јула и августа на више локација града Котора одржан је пети позоришни фестивал Котор Арт Театар, који је ове године био посвећен обележавању двеста година од рођења Петра Другог Петровића Његоша. У овом тексту Ана Тасић се посебно осврће на две премијере - Његош и ја Паола Мађелија и Сан на Божић Лидије Дедовић (обе у копродукцији Котор Арта, Црногорског народног позоришта и Краљевског позоришта Зетски дом), а биће речи и о коауторској предстaви Паола Мађелија и Радмиле Војодић Његош, ватре која је први пут изведена пре три године на овом фестивалу.

По мишљењу критичарке, све три представе одликују се слављењем универзалних вредности Његошевог дела и врло активним и ангажованим ставом према историји и традицији. Аутори истражују временске, поетске и филозофске димензије Његошевих дела, то јест њихова савремена значења и релевантне везе са данашњим светом, без експлоатације општих места и уметнички безвредног навођења фактографије.

Оно што посебно изненађује и одушевљава, а што Котор Арт Театар чини фестивалом амбијенталног позоришта у најбољем смислу тог појма, јесте избор локација и сценографских решења за изведене представе. Тако је комад Његош и ја игран у затвореном базену напуштеног хотела Фјорд; током Сна на Божић глумци су се заједно са гледаоцима кретали уским которским улицама од моста на Табачини до дискотеке Максимус, где је изведен највећи део представе; док је комад Његош, ватре публика могла да гледа у различитим просторијама некадашњег затвора у Старом граду.

*     *     *

У Дому омладине у Београду од 29. јула до 9. августа била је отворена изложба Интеракције, на којој су представљени радови троје вајара - Немање Лађића, Милорада Миће Стајића и медијског уметника који наступа под псеудонимом Изванредни Боб. Идеја кустоског тима, у саставу Симона Огњановић, Сима Кокотовић и Раде Пантић, била је да се дефинишу, а потом и проблематизују савремене уметничке праксе, од којих је централна била тема интерактивности. Наиме, посматрајући интерактивност у ширем друштвеном контексту, поставља се питање да ли интерактивна уметност може допринети стварној еманципацији гледаоца. Сходно томе, Милорад Мића Стајић представио је интерактивну интервенцију под називоим Мој те видео (из 2013), Немања Лађић је представио видео рад Mirror Set Up 2 (2013), а Изванреднио Боб је овом приликом изложио инсталацију Parallaxs. Kако коментрише Долорес Станојевић, уз помоћ одабраниха радова, који по својој природи одбијају да буду заокружено и завршено уметничко дело, посматрач постаје једини који својим присуством и погледом може да конструише уметничко дело, постајући тако активан стваралац сопствене изложбе.

Уредница Тања Мијовић.