Ксенија Атанасијевић: Југословенски мислиоци – П. П. Његош

„Од југословенских мислилаца", истиче Атанасијевићева, "само су двојица успели да расветле најудаљеније проблеме који дотичу границу сазнања, загонетку човековог постојања на земљи и питање његовог односа са целином универзума и његовог творца. Црногорски владика Петар Петровић Његош и Божидар Кнежевић."

Поредећи их накратко на почетку свог рада о Његошу, она додаје како је овај други, Кнежевић, проширујући своју еволуционистичку концепцију космоса, дошао "до закључка да сваки појединац треба коначно да се стопи са општим" и тако је "омогућио да се све муке, све невоље правично поравнају, стопе у једну божанску правду на основу вишњег налога неприступачног човеку". Притом је Кнежевић "несумњиво имао јасну свест о врло озбиљним и готово непремостивим тешкоћама које са собом носи сваки покушај помирења зла са идејом једног суштински доброг и праведног Бога и свесно је одустао од покушаја те врсте. Али, он је својим анализама других онтолошких и етичких проблема показао да овај пропуст не указује на неки површан дух, и да он није себи дозволио да занемари застрашујуће мноштво негативних елемената из искуствене области."

Проблем који Кнежевић није експлиците решавао, како наглашава Ксенија Атанасијевић поентирајући ово поређење, "владика-филозоф Црне Горе, Петар Петровић Његош неустрашиво је поставио у сам центар својих разматрања". Велики део тема својих размишљања он "налази у најмрачнијим догађајима овога света; његово надахнуће мислиоца помогло му је да на том путу сагледа највеће дубине од виталне важности за људску душу. Његов посматрачки дух, осетљив за поредак ствари, омогућио му је да упозна пре свега оне моралне сукобе који потресају људске душе и који често најхрабрије међу њима остављају испуњене горким и неизлечивим револтом. Ипак, Његошева религиозна вера из свих мучних борби које су се одвијале у његовој души, изашла је нетакнута јер је он имао смелости да, идући до крајњих граница, истражи све покретаче којима располаже људски дух у свом тешком подухвату расветљавања суштинских проблема везаних за вредност живота. За такву смелост способни су само највећи људи који се предају одгонетању енигме наше судбине. У овом случају, човек који је откривао тајну није био професионалан класичан филозоф - био је песник-мислилац - попут Парменида, Емпедокла, Лукреција и Ђордана Бруна."

Уредник циклуса: Ђура Војновић