Антологија српске музике

Соната за виолину и клавир у ха-молу, опус 36 Милоја Милојевића.

Премда се може рећи да је најизразитији српски минијатуриста прве половине XX века, Милојевић је у више наврата посезао и за опсежнијим формама најуспешније реализованим у медијима гудачког квартета и камерног дуа. Своју прву сонату за виолину и клавир, која заузима истакнуто место у његовом опусу, Милојевић је написао у децембру 1924. године у Прагу где су је први пут извели Јарослав Пекелски и Јан Хержман, којима је дело и посвећено. Унутар овог обимног троставачног дела, Милојевић је обухватио широк распон од флуидне лирике до снажних драматских згушњавања. Страсни субјективизам првог става представља карактерно исходиште целог циклуса унутар којег својом импресионистичком атмосфером други став ствара контрастно одмориште. Ведра, крепка главна тема завршног ронда, смењује се са донекле фолклорно асоцијативном другом и романтичарски широком трећом темом. У преплету ова три контрастна материјала, кристалише се на крају става оптимистички обојен музички ток светлог Де-дура у пуној афирмацији живота.

Аутор емисије: Стефан Цветковић

Антологија српске музике

Програмска шема

Коментари