Хроника Трећег програма

Филмови Параџанов и Стокер премијерно су приказани на четвртом Међународном филмском фестивалу у Одеси који је одржан од 12. до 20. јула. Коауторско остварење Сержа Аведикијана и Олене Фетисове посвећено је контроверзном јерменско-украјинском редитељу Сергеју Параџанову - аутору неколико веома запажених филмова из 60-их година, као што су Сенке заборављених предака, Легенда тврђаве Сурам, Украјинска рапсодија. Како нас обавештава Дејан Петровић, филм хронолошки прати животни и уметнички пут Сергеја Параџанова, и то од славних почетака, преко политичког прогона и забране снимања, до времена када ће поново доживети успех и заслужену валоризацију свог рада.

Нови филм Парка Чан-Вука Стокер својеврсна је приповест о једној ексцентричној породици која, након погибије оца главне јунакиње, почиње да задобија неуобичајен облик. Иако филм није без насиља, оно је дозираније него у сродним далекоисточним остварењима, а основни квалитети су карактеризација ликова и оригинална ауторска решења.   

*     *     *

Крајем прошле године издавачка кућа Кокоро из Београда објавила је књигу Лафкадиа Херна Јапан - покушај тумачења, у преводу Соње Вишњић Живовић. Хернови есеји, сабрани у овој књизи, чине прву социолошко-историјско-културолошку студију о Јапану из периода Меиђи (времена пре почетка индустријализације). Премда је аутор рођен 1850. године, а у Јапан отишао 1890, он још увек важи за Европљанина који је можда најбоље разумео особине, обичаје, навике и културу житеља „Земље излазећег сунца", пише Долорес Станојевић. Осим проницљивих увида у свакодневни живот Јапанаца, књига садржи и опсежне описе јапанског књижевног и говорног језика, као и поглавља о религији, култу предака и заједнице, о прочишћењу и владавини мртих.

*     *     *

Текст Дервима Бајара „Стваралаштво и активизам Ахмета Огута" написан је поводом неколико новијих радова овог уметника, који су представљени на више међународних изложби. На почетку текстa биће речи о Огутовом зидном цртежу Дервим (Rеволуција), инспирисаним необичним догађајем у Анкари 60-их година; тада је председник Кемал Гирсел осујећен у намери да се на паради поводом Дана републике провезе аутомобилом који је у потпуности направљен у Турској, јер је остао без бензина. Потом Бајар пише о радовима Преко брда и Земаљска контрола (насталим 2008, а изложеним на петом Берлинском бијеналу), Експлодирани град (из 2009. пориказан на Бијеналу у Венецији), Чекајући аутобус (из 2011) и Замак Vooruit (из 2012. који је представљен на ауторовој самосталној изложби у Амстердаму).

Текст, преузет из априлског броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.

Уредница Тања Мијовић.