Музика 18. века

Манхајмски двор је у време принца електора Карла Теодора без сумње био један од највећих европских музичких центара, а Јохан Кристијан Канабих је био једна од изузетних личности чија је каријера била везана за овај немачки град. Овај уметник је припадао другој генерацији манхајмских музичара, јер је рођен 1731. године као син дворског музичара Мартина Фридриха Канабиха, који је био принчев учитељ флауте. Кристијан Канабих је прве подуке у вештини композиције добио од Јохана Штамица, а затим је, захваљујући стипендији коју му је доделио манхајмски принц, отпутовао у Италију како би учио код Никола Јомелија. По повратку у Манхајм, Канабих је постављен на место управника инструменталне музике, и тај положај задржао је све до своје смрти 1798. године.

Као што је то била пракса у 18. веку, Канабихови квинтети из опуса 7 штампани су у Паризу као збирка од 6 композиција, под називом Шест концертантних симфонија за две флауте, виолину, виолу и виолончело облигато. Канабихов седми опус је било једно од првих остварења објављених под овим именом, у почетку моде жанра "концертантне симфоније" која ће се развити 70-их и 80-их година 18.века. Овај жанр је био посебно популаран јер је имао "лакши", забавнији карактер у односу на оркестарске симфоније које су постајале све озбиљније и амбициозније. Ипак, Канабихова дела из опуса 7 нису означена као "концертантне симфоније" због њиховог извођачког састава, већ је реч "симфонија" у овом случају имала денотативно значење - потребу да деонице "звуче заједно".

Квинтете из опуса 7 Јохана Кристијана Канабиха изводе чланови ансамбла Камерата из Келна.

Уреднице Ивана Неимаревић и Сања Куњадић