Електронски студио – Сакач, Лебич, Кацер

Емисију почињемо Сакачевом композицијом Синтана. Ово дело, настало 1973. године, спада међу прве радове које су у нашем Електронском студију реализовали аутори из других југословенских средина. Будући да је Сакач и током седме деценије експериментисао са обликовањем звука у различитим европским студијима, његова Синтана одлично илуструје позицију коју је наш студио имао у односу на друге електроакустичке центре тог доба. Након Јахача апокалипсе иТрију синтетских поема, ово Сакачево дело открива не само еволуцију ауторове поетике, већ и истрајавање на идеји синтетизовања звучне масе која композитора заокупља у овом музичком домену. С тим у вези је посебно значајан податак да је коаутор дела Пол Пињон, чиме је Сакачева музичка замисао, као партитура коју изводе различити интерпретатори, реализацијом у нашем студију обогаћена и за „извођачке" квалитете Електронског студија Трећег програма.

За разлику од Сакачевог остварења, композиција Атеље 2 из 1975. године резултат је Лебичевог првог контакта са електроакустичким медијем. Коаутор је такође Пол Пињон, али је у овом случају његов допринос био више техничке природе, будући да је аутор задржао контролу над свим звучним параметрима. ОАтељеу 2 Лебич каже: „Дело се састоји од пет одсека. У сваком од њих преовлађује алузија на посебну групу инструмената, али та алузија никад не прераста у потпуно подражавање. Такође, сваки одељак карактерише посебан композициони захват при чему та разноликост не нарушава целину."

Остварење Музичка машина 2 је Георг Кацер самостално реализовао у Електронском студију нашег радија 1979. године. Кацер важи за пионира електроакустичке музике у Демократској републици Немачкој. Након завршених студија са Рудолфом Вагнер-Регењијем и Рут Цехлин, постдипломско усавршавање је наставио са Хансом Ајзлером. Са електроакустичким медијем се упознаје у студијима у Братислави и Паризу, а након тога посећује и нашу земљу. Његова дела одликује врхунска техничка реализација, ослањање на интерпретационе могућности уређаја и склоност ка импровизацији.

Аутор цуклуса: Милан Милојковић