Сублимне фреквенције - Рави Шанкар

Овај материјал је последњи који је великан индијске и светске музике снимио пре своје смрти, у децембру 2012. године. Рави Шанкар је том приликом рекао: Ово је један мало другачији снимак, који је настао када сам се, ушавши у 92. годину, поигравао у свом дому у Калифорнији са ситаром, свирајући композиције са Танмојем Бозеом на табли. Снимили смо седам рага за четири дана у мојој дневној соби и добро смо се забавили. Надам се да ћете уживати слушајући их, као што сам ја уживао снимајући их. Том приликом, придружила су им се и два Шанкарова ученика музицирајући на индијској, дуговратој лаути танпури: Кенџи Ота на сопран танпури и Бери Филипс на бас танпури.  За први сегмент ових снимака, објављен под називом Сесије из дневне собе - први део, Шанкар је постхумно добио Греми награду 2012. године.

На другом делу ових свирачких сесија, Рави Шанкар и Танмој Бозе су извели три раге: медитативну рагу „Мишра Кафи", потом рагу „Синди Бхаирави" и, експериментално настројену, „Рагу Бхаирави". Шанкар на овим снимцима, поред изузетног разумевања са Бозеом, показује потпуно владање инструментом, као и потребу да музику учини изразом виталности и постојања. Удовица великог мајстора Сукања Шанкар је у програмској цртици записала: Понекада ме зачуди и помало наљути када ми неко каже: „Требало је да га чујете пре 40 година, био је тада фантастичан." И стварно, био је - био је велики виртуоз који је засенио све. Али дубина и зрелост са којима је свирао последњих година откривају целокупну историју индијске класичне музике и његов врло особен однос са овом великом традицијом.