Рефлексије

Валтер Бенјамин: Париз, престоница XIX века

У циклусу РЕФЛЕКСИЈЕ од четвртка, 1. до суботе, 3. августа, можете слушати текст Валтера Бенјамина „Париз, престоница XIX века" који је превео Алекса Голијанин.

У два наврата, 1935. и 1939, на предлог Теодора Адорна, односно Макса Хоркхајмера, немачки филозоф Валтер Бенјамин је сажето представио општи план свог дела Пројекат Аркаде у тексту под насловом Париз, престоница XIX века. Превод текста који ћемо емитовати на Трећем програму допуњен је уводом и закључком из верзије написане 1939. године.

Париз, престоница XIX века, је заправо нека врста сажетка који је писан с циљем да се идеја Аркада приближи пријатељима из Института за социјална истраживања, који су се још 1933. пребацили из Немачке у Швајцарску, а онда и у САД, на Универзитет Колумбија, и тамо припремали терен за Бенјаминов долазак. Али, он је остао у Паризу, загњурен у своје списе, све до доласка нациста, у јуну 1940.

Када се коначно решио на пут, већ је било касно. Одмах по преласку у Франкову Шпанију (где је стигао пешке, преко Пиринеја, уз помоћ легендарне Лисе Фитко), пограничне власти су му ставиле до знања да његово присуство угрожава безбедност осталих чланова групе - Хени Гурланд, фотографкиње и будуће супруге Ериха Фрома, и њеног сина - и да ће по депортацији у Француску бити изручен Гестапоу.

Пошто је још 1939. доживео да га француске власти ухапсе и три месеца држе у логору за емигранте, након што је нацистичка Немачка званично обавестила Француску да је одузела држављанство свим Јеврејима, Бенјамин је вероватно добро проценио шта га чека. У ноћи између 25. и 26. септембра 1940, извршио је самоубиство тако што је узео велику дозу морфијума.

Пројекат Аркаде наговештен текстом Париз, престоница XIX века је збирка цитата, илустрација и коментара, које је Валтер Бенјамин сакупљао и бележио у периоду 1927-1940, с намером да их преточи у велику панораму XIX века, његових опсесија и опсена („фантазмагорија", како је говорио). Збирка је остала недовршена.


Уредница: Оливера Нушић

 

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом