петак, 02.08.2013, 23:00 -> 13:35
Извор: Трећи програм
18. век
Синфоније и концерти Јохана Агрела
У емисији 18. век, представљамо композиције Јохана Агрела: Синфонију у А-дуру и Концерт за виолину и оркестар у Де-дуру, Синфонију у Де-дуру, а затим Концерт за обоу и оркестар у Бе-дуру. Солисти су Сирка-Лиса Какинен, виолина, Јасу Моисио, обоа, а суделује Барокни оркестар из Хелсинкија под управом Апа Хакинена.
Овај шведско-немачки композитор рођен је 1701. године у провинцији Источни Готланд у Шведској, а студије је завршио на универзитету у Упсали. Средином четврте деценије 18. века, Агрел је на позив принца Максимилијана од Хесеа дошао у Касел, где је постао најпре виолиниста, а потом и капелмајстор. Пре него што је, због све неповољнијих економских услова у Каселу, Агрел трајно напустио овај град и настанио се у Нирнбергу, упутио се и на неколико турнеја по Европи, одлазећи у Енглеску, Француску и Италију. У Нирнбергу је Агрел радио као капелмајстор, али и градски композитор задужен за писање пригодне музике за венчања и сахране.
До данас није остало сачувано ниједно дело из периода када је Агрел још живео у родној Шведској. Његова преостала дела се могу груписати у две категорије - вокална дела настала по поруџбини која су била цењена у своје време али су данас махом изгубљена, и инструментална дела која су била штампана још током живота композитора. Међу овим делима, најзначајније место заузимају симфоније настале у периоду између 1735. и 1750. године, као и бројни концерти за чембало које је компоновао педесетих и шездесетих година 18. века. Агрелов стил показује јасне тенденције ка галантом проседеу, али није имао развијен дар за мелодику, што је Кристијана Фридриха Данијела Шубарта навело да у свом спису Идеје за једну естетику тонске уметности изјави како је Агрел био "прави уметник, али (човек) хладне природе".
Аутор текста Ивана Неимаревић
Уредница Сања Куњадић
Коментари