Росини: Италијанка у Алжиру, опера у два чина

Главне улоге тумаче: контраалт Данијела Пини као Изабела, тенор Антонио Сирагуза као Линдоро, бас Роберто де Кандија као Тадео, бас Карло Лепоре као Мустафа, сопран Линда Кампанела као Елвира, мецосопран Алесија Надин као Зулма и бас Федерико Лонги као Али. Хором и оркестром Театра Ређо диригује Даниеле Рустиони.

Италијанка у Алжиру је прво Росинијево ремек-дело на пољу опере буфо. После премијере у венецијанском Театру Сан Бенедето 22. маја 1813. године, ова двочина опера је убрзо постала популарна широм Италије. Такође, то је прво Росинијево остварење које је постављено у Немачкој и Француској.

Росини је Италијанку у Алжиру завршио за само 27 дана, користећи либрето Анђела Анелија, на који је пет година раније Луиђи Моска компоновао оперу за потребе миланске Скале. Због тога је један део публике сматрао да је Росини само "прерадио" музику Моске, али је упућена венецијанска критика одагнала овакве сумње после премијере. Италијанка у Алжиру је једна од Росинијевих најбриљантнијих партитура, у којој је већина нумера, укључујући и данас чувену увертиру, оригинално написана, а није прерађена из неког његовог ранијег дела. Једино су секо речитативи, као и две арије из другог чина, написани руком композиторовог помагача, чији идентитет још увек није утврђен.

Певачи на премијери опере у Венецији 1813. године су били одлично изабрани, а са Маријетом Марколини која је изводила Изабелу и Филипом Галијем у улози Мустафе композитор је и раније сарађивао. Ова врхунска подела је била важан фактор за успех опере. Такође, Марколини је на једној добротворној вечери месец дана после премијере отпева и Москину и Росинијеву верзију арије Пенса ала патрија, и тако оповргла све сумње да је Росини плагијатор Москиног дела.

На оперском репертоару Италијанка у Алжиру је опстала чак и у другој половини XIX века, када Росинијева музика више није била у моди. Обнова ове опере у XX веку везује се за 1925. годину – тада је у Торину у улози Изабеле бриљирала славна Кончита Супервиа, чија је интерпретација овог лика обележила прву половину прошлог века. Рихард Штраус је био међу „великим обожаваоцима" ове опере. Међу познате певачице које су тумачиле улогу Изабеле данас убрајамо и Терезу Берганцу, Лучију Валентини-Терани и Агнес Балцу.

Уредница Ксенија Стевановић