Симон Мајер и северноиталијански композитори

У периоду ангажовања у Бергаму, Мајер је био изразито друштвено активан, помажући и учествујући у настајању више установа културе, попут симфонијског друштва и добротворног друштва за испомоћ породицама музичара. Посебно се ангажовао на оснивању бесплатне музичке школе, Лезиони Царитатеволе, 1805. године, у којој је био директор и професор музичке теорије и композиције, а за потребе наставе је написао и превео низ уџбеника.

Међу Мајеровим ученицима свакако је најталентованији, а касније и најчувенији, био Гаетано Доницети. Доницети је рођен у Бергаму 1797. године у сиромашној породици, а већ као дечак почео је да пева у хору у катедрали. Године 1806. се међу првима уписао у Мајерову музичку школу, где је провео осам година. Након периода студија код Падре Матеија у Филхармонијском лицеју у Болоњи, Доницети се вратио у Мајерову класу у којој је био од 1819. до 1821. године. Своје прво сценско дело, драмску сцену Пигмалион, Доницети је компоновао 1816. године у Болоњи, а дело није било изведено за композиторовог живота. Заснована на либрету Антонија Симонеа Зографија, Доницетијева једночина опера доноси чувену античку причу о вајару Пигмалиону који се заљубио у сопствену скулптуру, Галатеју.

У последњим деценијама живота Мајер се није упуштао у компоновање опера, незадовољан развојем оперског укуса у Италији, а све чешће се окретао жанровима духовне музике. Поред тога, бавио се приређивањем концерата бечких мајстора, као и писањем историјских и критичких есеја. Већина Мајерових духовних дела, у која се убрајају ораторијуми, духовне драме, мисе и мисни ставови, нису били широко познати јер композитор није одобравао њихово публиковање. Духовна драма Аталија једно је од последњих Мајерових дела намењених сценском извођењу, а премијерно је изведена 1824. године у Напуљу. Писана на либрето Феличеа Романија, драма приказује лик Аталије, старозаветне краљице Јудеје.
Аутор Срђан Атанасовски