Ђузепе Верди: Разбојници (3. и 4. чин)

На почетку трећег чина Амалија је побегла из замка и скрива се у шуми, када чује приближавање разбојника. Она моли за милост првог човека кога угледа. Испоставља се да је то Карло, а љубавници се бацају једно другоме у загрљај. Амалија га обавештава о догађајима у замку. Карло је очајан, чак помишља на самоубиство, јер га мучи осећај кривице, али и стид јер води живот изван закона.

Видевши Арминија, он одлучује да га прати и тако ослобађа из куле ослабелог старца који је у ствари његов отац Максимилијан. Стари гроф не препознаје свог сина, али му говори да га је Арминио довео у усамљену кулу како би га спасио од Франческа. Љутити Карло наређује својим садрузима да освоје замак у коме се скрива његов подли  брат. У завршном, четвртом чину, Франческа прогоне кошмари, те моли свештеника Мозера га за опрост грехова. Пастор му одговара да му само Бог може опросити. Утом се чује знак да је замак нападнут, а Франческо одлази у битку. Карло не открива свој идентитет Максмилијану, али тражи очински благослов од њега јер му је спасио живот.

Разбојници обавештавају Карла да нису успели да ухвате Франческа, но доводе заробљену Амалију. Због тога Карло мора да призна својој драгој, али и свом оцу ко је он у ствари. Амалија и поред свега жели да остане са Карлом. Он жели да се промени, али је истовремено дао завет да ће остати разбојник заувек. Карло не може да  примора жену коју воли да живи изван закона, у прогонству, те ову дилему разрешава на парадоксалан начин.  Он убија Амалију, а затим одлази на губилиште.

Ксенија Стевановић