Ђузепе Верди: Разбојници (1. чин)

Верди је 1845. добио поруџбину од "Her Majesty's Theatre" из Лондона да напише нову оперу, после великог успеха његове опере Ернани у енглеској престоници. Иако је премијера била заказана за наредну годину, због лошег здравственог стања композитора одложена је за 1847. годину. Током тог периода, Верди је радио на либрету са својим пријатељом Андреом Мафеијем, угледним песником који је био преводилац Шексипра и Шилера на италијански језик. Он је композитору предложио Шилерове Разбојнике као предложак за оперу. Ипак, настанак дела су пратили проблеми: Мафеијев недостатак либретистичког искуства, сукоби са издавачем Франческом Луком, са којим Верди није имао тако добар однос као са Рикордијем, као и лоше енглеско време, које је композитору представљало готов непремостиву препреку приликом рада на делу.

Премијера је уприличена 22. јула 1847. године у Лондону. Сам композитор је дириговао извођењем, док је славна сопранисткиња Џени Линд тумачила Амалију. То је био изузетан друштвени догађај: присуствовала му је и сама краљица Викторија и принц Алберт, војвода од Велингтона и крем британске аристократије. Опера је, стога, доживела тријумфални успех. Ипак, овај ентузијастични пријем није био дугог века, а у Италији Разбојници никада нису заживели на оперским позорницима. У двадесетом веку ова опера се обнавља с времена на време, као посебан догађај, али не заузима стално место на оперском репертоару, остајући једна од мање познатих Вердијевих дела.

У првом чину опере Разбојници упознајемо се са Карлом, старијим и омиљеним сином Максимилијана, грофа Мура, који се одметнуо у друмске разбојнике. Он жели да се врати оцу и  својој љубљеној Амалији, која живи у грофовом замку. Ипак, када добије писмо од свог брата Франческа у којем га обавештава да је отац љут на њега и да му забрањује да се врати, Карло одлучује да се потпуно препусти разбојничком животу, а бандити га бирају за њиховог предводника. За то време у замку грофа Максимилијана сазнајемо да је Франческо направио подли план како да се отараси брата и преузме очеве титуле и поседе. Стари гроф је болестан, а Франческо одлучује да убрза очеву смрт тако што ће му јавити лажне вести да је Карло погинуо у бици. У свој план увлачи слугу Арминија, који преобучен долази пред Максимилијана и Амалију, сопштавајући им да је Карло на самрти оптужио свог оца да га се одрекао, а да је потом, својом крвљу на мачу записао да Амалија и Франческо треба да се венчају. Први чин се завршава моћним квартетом у којем протагонисти исказују супорстављене емоције, а на самом крају исцпрљени Максимиљан беживотно пада на земљу.

Уредница Ксенија Стевановић