Стеван Христић: Ораторијум Васкрсење

Компоновано 1912. године, Васкрсење се позиционира као једно од најзначајнијих дела српске музике раног XX века. Својим уметничким изразом, ораторијум спада у прве примере музичког модернизма у домаћем националном контексту. Овај рани модернизам остварен је стилским плурализмом којим је начињен отклон од чистог романтичарског начина музичког мишљења.

Разматрајући могуће узоре и утицаје на Христића, музиколошкиња Биљана Милановић наглашава да је Христић „једно време био посвећен проучавању духовне музике на изворима њене западне и источне уметничке традиције, али да је стваралачки интерферирао и са симболистичком естетиком религиозне мистике која је на прелому векова била једно од важних средишта инспирације бројних европских уметника."

Ови подстицаји на писање ораторијума, међутим нису били и једини, што открива увид у културолошку климу средине у којој је Христић живео и стварао. Наиме, охрабрен  успешним изведбама великих вокално-инструменталних дела европских композитора у Београду током првих година новог века, али и већ укорењеном традицијом вокално-инструменталних форми у домаћој музици, Христић се по повратку са студија прагматично окренуо управо писању дела овог жанра.

Дело је на премијери постигло изузетан успех, као и добар пријем код публике, али на страницама Српског музичког гласника остале су сачуване оштре критике Милоја Милојевића који је дело негативно квалификовао. Критике су биле прожете осудама Христићевог отклона од националног музичког идиома, као и избора саме музичке врсте која није имала залеђа у религијској и уметничкој традицији српског народа. Ипак, посматран изван тада актуелних идеолошких перспектива, ораторијум Васкрсење је представљао изузетно успело дело које је у композиторској биографији Христића означило један од његових првих стваралачких врхунаца. Премијера је уприличена 3. маја 1912. године, а на сцени су поред солиста међу којима је била и сопран Мирослава Бинички, суделовали хор певачког друштва Станковић и оркестар Музике краљеве гарде којима је дириговао Станислав Бинички.

Аутор емисије: Стефан Цветковић