Хроника Трећег програма

Од 20. јуна на репертоарима више београдских биоскопа налази се нови филм о Супермену - остварење Зека Снајдера Човек од челика. На основу тога што је продуцент филма Кристофер Нолан, аутор серијала о Бетмену, многи љубитељи овог филмског жанра су очекивали једно радикалније и смелије преиспитивање типских ликова  суперхероја. Међутим, како оцењује Петар Јончић, ни ова филмска адаптација стрипа о Супермену није успела да изађе из оквира наивности, јер је главном јунаку одузето све што га чини полемичним - креатори новог Супермена су материјализовали алегорију, поништили теорију завере, спутали поп-арт иконографију и од најконтроверзнијег супрхероја начинили ванземаљца који необјашњиво личи на Земљане.

*     *     *

У Едицији 20. век из Београда недавно је објављена књига Марка Живковића Српски сановник: национални имагинаријум у време Милошевића. Како нас обавештава Александар Павловић, реч је о антрополошкој студији наративних образаца који су кружили Србијом ратних и кризних деведесетих година, односно Живковићев национални имагинаријум је скуп „прича које Срби причају о самима себи" у жељи да дођу до разумевања сопствене ситуације и идентитета у овом периоду. Сходно општим местима овог национално-политичког имагинаријума и аргументаријума, посебна поглавља књиге су посвећена темама као што су: самоегзотизовање Срба у европском контексту, дихотомија између брђана и равничара, мит о добродушним криминалцима, турско ропство као вечити културолошко-карактеролошки белег, прича о Србима као народу најстаријем, песничко-интелектуална подршка Слободану Милошевићу, савремена експлоатација Косовског мита, казивања о вечитом српском мучеништву и, са овим повезане, наративне нити о блискости српског и јеврејског народа, те спекулације о теоријама завере и разоткривању новог светског поретка.

*    *    *

Кустоскиња Кармен Гомез организовала је у Музеју Гугенхајм у Њујорку изложбу под називом Пикасо црно и бело. Изложба је била посвећена кубистичким радовима Пабла Пикаса, углавном великог формата, који су више монохромни него стварно црно-бели. Како коментарише Роми Голан, изложба са неочекиваном свежином приказује радове из периода између 1920-их и 70-их година, потврђујући став да упркос томе што је Пикасо с времена на време био смели колориста, црно-бели радови (са сивим преливима) чине његово животно поље рада. Текст, преузет из јануарског броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.

Уредница Тања Мијовић.